РАСТ цијена још је увијек једна од главних економских тема, скоро двије године након почетка великог раста инфлације услијед поремећаја које су створили противпандемијске мјере и рат у Украјини. У већини држава ЕУ се раст цијена смањио готово до природног нивоа од 2 посто.
Пад стопе инфлације не значи да су цијене почеле падати, само да расту спорије него прије. Чињеница је да и цијене у Хрватској расту спорије него на врхунцу, у другој половини 2022., али је раст још увијек присутан и није занемарив. Kако храна чини највећи дио мјесечних трошкова у Хрватској, пажња је примарно усмјерена на то хоће ли и колико брзо престати расти цијене тих производа.
Према подацима статистичке агенције ЕУ Еуростата, раст цијена хране (без пића и духана) је у овој години у односу на прошлу годину износио 2.7 посто у ЕУ и 3.1 посто у еурозони. Али неке државе још нису успјеле ставити цијене хране под контролу, а међу њих спада Хрватска.
Највећи раст цијена хране је забиљежен у Малти (7.3 посто), затим Грчкој (6.5 посто), Шпанији (5.4 посто), па Хрватској (5.2 посто). Те земље још увијек имају велик проблем с високим растом цијена хране, који успорава пуно спорије него у осталим државама ЕУ. У неколицини су чак цијене хране почеле падати, али углавном се ради о државама које су биле рекордери по расту цијена хране 2022. и 2023.
0 коментара