Грчка се креће ка шестодневној радној недjељи, док неколико других земаља експериментише са краћим радним временом. Влада се нада да ће надокнадити нестале раднике и борити се за рад на црном тржишту. Може ли то радити?
За већину људи закон о раду може бити досадан. Али када неко предложи да ради додатни дан, људи почињу да обраћају пажњу. У Грчкој од 1. јула ступају на снагу нови прописи који то омогућавају. Након тог дана одређени индустријски и производни објекти, као и предузећа која пружају услуге 24 сата дневно, 7 дана у недељи, могу да пређу на шестодневну радну недјељу уместо традиционалних пет, каже Емануил Савоидакис, шеф праксе радног права у Политис & Партнерс, са сједиштем у Атини која је специјализована за пословно право. Туризам и услужна индустрија су искључени из овог новог аранжмана.
За оне који су погођени, то би значило нормалну легалну радну недјељу од 48 сати умјесто претходних 40. У теорији, запослени могу изабрати да раде више ако компаније то желе. Они који раде више биће и више плаћени. Грчка влада каже да ће нова правила поједноставити администрацију, смањити пробни период на шест мјесеци и освјетлити прековремени рад.
Законодавство би такође требало да помогне да се попуне рупе на тржишту квалификоване радне снаге борбом против непријављеног рада и нудећи подстицаје као што је бесплатна обука запослених како би се помогло „побољшању вјештина и прилагођавању захтевима тржишта у развоју“, рекао је Савоидакис, који има преко 15 година правног искуства. Важно је напоменути да „шестодневна радна недјеља није универзално примјенљива, већ је ограничена на одређене пословне секторе“.
Може ли ово бити узор другим земљама?
Грчка има много изазова као што су ниске плате, висока незапосленост и опадање становништва, али није сама. Ипак, рад више стоји у оштрој супротности са већином европских суседа. Компаније у неколико земаља попут Њемачке, Белгије, Француске, Велике Британије, Шпаније и Исланда експериментишу са различитим моделима радне недјеље. Или истискивање 40-часовне недјеље у четири дана интензивнијих 10-часовних дана. Или једноставно обавите 100% посла у само 80% времена, а да притом још увијек примате пуну плату.
Раније ове године у Њемачкој, национална жељезничка компанија Дојче Бан и синдикат машиновођа договорили су се да постепено смање стандардну радну недјељу са 38 на 35 сати. Захтјеви за краћу радну недјељу постављају се и у другим секторима. Штавише, нови прописи послодавцима дају велики утицај. Да ли особе које траже посао могу да одбију понуду и да се држе своје тренутне петодневне радне недјеље?
Емманоуил Савоидакис из адвокатске фирме Политис & Партнерс у Атини каже да је неколико корпоративних клијената већ заинтересовано за шестодневну радну недјељу „како би унапредили своје оперативне капацитете и боље услужили своје клијенте, посебно оне у индустријама које се суочавају са недостатком радне снаге и великом сезонском потражњом“. Могао је да види како се то примењује у предузећима са флуктуирајућим оптерећењима попут малопродаје, производње и здравствене заштите.
Ипак, већи дио овога је само краткорочно рјешење. Шестодневна радна недјеља не може да ројеши шире економске проблеме Грчке. Дуже радно вријеме дугорочно неће надокнадити нестале кадрове и друге земље треба да обрате пажњу. Грчка треба да изврши структурне промјене које укључују подстицаје као што су одрживе путање каријере, једнаке могућности и веће плате које одражавају професионалну стручност људи.
0 коментара