Најчешћа питања

• Свако има право на рад и слободу рада.
• Принудни рад је забрањен.
• Свако је слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му
  је доступно радно мјесто и функција.
• Запослени имају право на ограничено радно вријеме, дневни и седмични одмор,
  те плаћени годишњи одмор и одсуства, у складу са законом и колективним уговором.
• Запослени имају право на заштиту на раду, у складу са законом.
• Омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту.
• Зајамчена је слобода синдикалног организовања и дјеловања.
• Запослени имају право на штрајк, под условима утврђеним законом.
  Право запослених и чланова њихових породица на социјалну сигурност и социјално осигурање уређује се законом и колективним уговором.
• Грађанима који су дјелимично способни за рад обезбјеђују се оспособљавање
  за одговарајући посао и услови за њихово запошљавање, у складу са законом.

Уговор о раду закључују радник и Послодавац и сматра се закљученим, када га својеручно потпишу радник и лице овлашћено за заступање и представљање Послодавца.
Уговор о раду, по правилу, закључује се на неодређено вријеме, а под условима предвиђеним Законом, може се закључити и на одређено вријеме.
Уговор о раду у коме није назначено вријеме трајања или основ за закључење уговора на одређено вријеме из члана 39. став 1. и 4. Закона о раду, сматра се уговором на неодређено вријеме.
Уговор о раду закључује се прије ступања радника на рад.
Ако Послодавац са радником не закључи уговор о раду у складу са ставом 3. овог члана, сматра се да је радник засновао радни однос на неодређено вријеме даном ступања на рад.

Пуно радно вријеме радника износи 40 часова седмично.
Радник може закључити уговор о раду с пуним радним временом само с једним послодавцем.
Радно вријеме се равномјерно примјењује према свим запосленима, неовисно о положају у хоризонталној или вертикалној хијерархији Предузећа.

Радно вријеме на терену или службеном путовању рачуна се:
1. од времена поласка на путовање до повратка у сједиште Послодавца,
2. од поласка на рад до почетка дневног одмора између два радна дана ако рад на терену или службеном путовању траје дуже од једног дана
3. радно вријеме на терену или службеном путовању је 8 (осам) сати рачунајући и вријеме проведено путујући, изузетно 12 сати.

Ради планирања слободног времена радника, Послодавац је дужан да обавијести радника о распореду и/или промјени распореда радног времена у року краћем од пет дана. Само у случају непредвиђених околности које за посљедицу имају настанак непредвиђених трошкова и казни за послодавца, радник се мора обавјестити не касније од 24 часа унапријед.

У случају непланираног повећања обима посла, отклањања посљедица временских непогода, хаварија на средствима рада, пожара, земљотреса, епидемија и других несрећа, радник је дужан да на писмени захтјев или налог Послодавца, ради дуже од пуног радног времена из члана 57. став 1. Закона /прековремени рад/.
Прековремени рад се уводи посебном одлуком Послодавца.
Прековремени рад из става 1. овог члана не може трајати више од десет сати седмично, ни дуже од четири сата дневно.
Радник у току календарске године не може радити прековремено више од 180 часова.
Изузетно од става 4. овог члана, може се утврдити максимално трајање прековременог рада до 230 сати годишње.
Ако потреба за прековременим радом траје више од три седмице непрекидно или више од десет седмица укупно у току календарске године, Послодавац је дужан да о томе обавијести надлежног инспектора рада.

Послодавац је дужан да колективно осигура све раднике за случај несреће на послу. Плаћањем плате, до 20. у мјесецу, Послодавац уплаћује и осигурање за све запослене на РТРС.

Радник има право на годишњи одмор у складу са Законом и Колективним уговором.
Радник који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи од 30 радних дана, стиче право на коришћење годишњег одмора послије шест мјесеци непрекидног рада код Послодавца.
Радник не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити.

У свакој календарској години радник има право на годишњи одмор у трајању утврђеним овим Колективним уговором и уговором о раду, најмање четири радне седмице, односно најмање 20 радних дана.
Годишњи одмор увећава се:
– по основу радног стажа за један дан за сваке три навршене године радног стажа,
– раднику који ради на пословима са посебним условима рада утврђеним општим актом за два дана,
– самохраном родитељу, старатељу и усвојиоцу са малољетном дјецом до седам година за два дана,
– родитељу, старатељу и усвојиоцу дјетета са посебним потребама за три дана,
– инвалиду рада и ратном војном инвалиду за два дана.

Раднику који је остварио право на коршћење годишњег одмора, Послодавац исплаћује регрес у висини три цијене рада (140КМ x 3) код Послодавца дефинисане овим Колективним уговором, члан 63. став 5. Регрес се исплаћује мјесечно, уз плату.

Радник има право да уз накнаду плате одсуствује с посла у случају:
– ступања у брак – пет радних дана,
– рођења дјетета – три радна дана,
– добровољног давања крви – два радна дана приликом сваког давања крви,
– теже болести члана породице – пет радних дана,
– смрти члана породице – пет радних дана,
– смрти брата или сестре – два радна дана,
– смрти родитеља брачног/ванбрачног друга – два радна дана,
– склапање брака дјетета – два радна дана,
– селидбе – два радна дана,
– елементарне непогоде којом је угрожена егзистенција радника и његове породице – три радна дана,
– у случају образовања и усавршавања на захтјев послодавца – у складу са образовним програмом,
– синдикалног образовања и усавршавања на курсевима и семинарима за вријеме док исти трају, али не дуже од пет радних дана у току календарске године,
– предсједнику Синдиката за потребе рада у Независном синдикату радника РТРС – два радна дана у току седмице.
Плаћено одсуство из става 1. овог члана не може бити дуже од пет радних дана у току једне календарске године, осим у случају смрти члана породице.
Радник у случају потребе може у току календарске године да користи плаћено одсуство по више основа.
Послодавац може, на захтјев радника, одобрити плаћено одсуство дуже од пет радних дана у току календарске године у оправданим случајевима.
Уз захтјев за коришћење плаћеног одсуства по свим основима, потребно је приложити одговарајући доказ о постојању случаја за које се тражи плаћено одсуство.
Чланом породице у смислу овог Колективног уговора сматрају се лица одређена чланом 89. став (6) Закона о раду.

Послодавац је дужан да раднику, на његов захтјев, одобри одсуство с рада до три дана у току календарске године, ради задовољавања његових вјерских односно национално-традицијских потреба, без права на накнаду плате, ако посебним законом није другачије одређено.
Послодавац може раднику, на његов писани захтјев, одобрити неплаћено одсуство у трајању, најдуже, до једне године и у случају:
обављања неодложних личних и породичних послова, које је радник дужан образложити у свом захтјеву,
припремања и полагања испита на високошколској установи или другој образовној организацији, као и припремања магистерија или доктората, ако се радник не образује у интересу Послодавца,
рад у иностранству у оквиру међународно научно-техничке, социјалне и друге сарадње,
посјете члану породице која живи у иностранству,
стручног усавршавања у иностранству, уколико усавршавање није на захтјев и у интересу Послодавца,
њега тешко обољелог члана породице,
и другим оправданим случајевима,
Уз захтјев за коришћење неплаћеног одсуства по свим основима, потребно је приложити одговарајући доказ о постојању случаја за које се тражи неплаћено одсуство и навести вријеме трајања кориштења истог.
За вријеме неплаћеног одсуства права и обавезе радника по основу рада мирују.

За вријеме трудноће, порођаја и његе дјетета жена има право на породиљско одсуство у трајању од годину дана непрекидно, а за близанце и свако треће и наредно дијете у трајању од 18 мјесеци непрекидно.
На основу захтјева жене и препоруке овлашћеног доктора медицине, жена може почети коришћење породиљског одсуства 28 дана прије порођаја.
За вријеме коришћења породиљског одсуства један родитељ, ако оба родитеља раде у РТРС, има право на накнаду плате у висини просјечне плате коју је остварио у току посљедњих 12 мјесеци прије почињања породиљског одсуства, под условима и на начин описан чланом 107. Закона о раду.
Раднику који користи породиљско одсуство дуже од 12 мјесеци не може бити ускраћено право на годишње одморе по члану 79. став 4. Закона о раду.
Ако жена није остварила плату за свих последњих 12 мјесеци, накнада плате износи у висини плате коју би остварила да је била на раду.
Накнада плате из става 3. овог члана остварује се на терет Јавног фонда за дјечију заштиту Републике Српске.

(1) Послодавац раднику исплаћује отпремнину приликом одласка радника у пензију – у висини четири просјечне мјесечне плате радника исплаћене у последња три мјесеца прије престанка уговора о раду.
(2) Раднику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме, а којем радни однос престаје отказом уговора о раду од стране Послодавца, након најмање двије године непрекидног рада код Послодавца, Послодавац је дужан исплатити отпремнину, осим ако му радни однос престаје отказом уговора о раду у случајевима из члана 179.став 1.т. 2) и 5) и ст. 2. и 3. истог члана Закона.
(3) Висина отпремнине из става 1. овог члана утврђује се овим Колективним уговором и уговором о раду и зависи од дужине рада радника код Послодавца, а износи најмање у висини једне трећине нето просјечне мјесечне плате радника исплаћене у посљедња три мјесеца прије престанка уговора о раду, за сваку навршену годину рада код Послодавца.
Висина отпремнине из става 2. овог члана зависи од дужине рада радника код Послодавца и износи:
– за рад од двије до десет година – три просјечне мјесечне плате исплаћене раднику у последња три мјесеца прије престанка уговора о раду;
– за рад од десет до петнаест година – четири просјечне мјесечне плате исплаћене раднику у последња три мјесеца прије престанка уговора о раду;
– за рад од петнаест до двадесет година – пет просјечних мјесечних плата исплаћених раднику у последња три мјесеца прије престанка уговора о раду;
– за рад преко двадесет година – шест просјечних мјесечних плата исплаћених раднику у последња три мјесеца прије престанка угвора о раду.
(4) Отпремнина из става 3.овог члана не може бити већа од шест просјечних мјесечних плата исплаћених раднику у последња три мјесеца прије престанка уговора о раду.
(5) Изузетно од става 3.овог члана, Послодавац и радник се могу споразумјети да се раднику обезбиједи неки други вид накнаде умјесто отпремнине.
(6) Право на отпремнину или новчану накнаду радника у другим случајевима престанка радног односа утврђује се овим Колективним уговором и уговором о раду и то:
– у случају отказа уговора о раду раднику са преосталом радном спосбности, прописаним чланом 118. Закона о раду – дванаест просјечних мјесечних плата исплаћених раднику у последња три мјесеца прије престанка уговора о раду.

Радник који сматра да му је Послодавац повриједио право из радног односа може поднијети писани захтјев Послодавцу да му обезбиједи остваривање тог права.
Захтјев може се поднијети у року од 30 дана од дана сазнања за повреду права, а најдаље у року од три мјесеца од дана учињене повреде.
Подношење захтјева за заштиту права у смислу става 1. овог члана не одлаже извршење рјешења или радње против којих је радник поднио захтјев за заштиту права, осим ако се ради о одбијању радника да ради на пословима при чијем обављању постоји непосредна опасност по живот или теже нарушавање здравља радника или трећих лица.
Послодавац је дужан да одлучи о захтјеву радника у року од 30 дана од дана достављања захтјева, а ако у том року не одлучи, сматраће се да је захтјев прихваћен.

Радницима се гарантује једнака плата за исти рад или рад исте вриједности, који остварују код Послодавца.
Под радом исте вриједности, подразумијева се рад за који се захтијева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност.
У случају повреде права из става 1.овог члана радник има право да покрене поступак за накнаду штете.
Послодавац не може раднику исплатити мању плату од оне која је утврђена у складу са овим Колективним уговором и уговором о раду.
Радник остварује право на бруто плату, у складу са законом и колективним уговором.
Плата се састоји од основне плате и увећања плате прописаних овим законом, колективним уговором и уговором о раду, пореза на доходак и доприноса.
Плата умањена за порез на доходак и доприносе је нето плата радника.

Основна плата одређује се на основу услова потребних за рад на пословима за које је радник закључио уговор о раду утврђених Колективним уговором, општим актом и времена проведеног на раду.
Елементи за одређивање плате су коефицијенти сложености посла и цијена рада, уколико законом и Колективним уговором није другачије уређено.
Уговором о раду може да се утврди основна плата у већем износу од основне плате утврђене на основу елемената из колективног уговора или општег акта.

Генерални директор може са појединим радницима од чијег рада битно зависи успјех и обављање основне дјелатности РТРС, договорити уговорену плату.

Приправник има право на плату најмање у висини 80% бруто плате за послове за које је закључио уговор о раду, као и на накнаду трошкова и друга примања, у складу са законом, овим Колективним уговором, општим актом и уговором о раду.

Групе послова са називима радних мјеста, стручном спремом и коефицијентима дефинисани су важећим актом о Систематизији радних мјеста у ЈП Радио-телевизији Републике Српске.

Цијена рада се утврђује на начин прописан Законом и овим Колективним уговором.
Цијену рада утврђују Послодавац и Синдикат у преговарачком поступку.
Послодавац и Синдикат у преговарачком поступку могу утврдити и други износ цијене рада али не мању од утврђене Гранским Колективним уговором.
Цијена рада за 2023. и 2024. годину у ЈП Радио-телевизији Републике Српске је дефинисана у износу од 140,00 KM.

Плата се исплаћује једном мјесечно, а најкасније до 20-тог у мјесецу за претходни мјесец. Приликом сваке исплате плате, раднику се уручује писмени обрачун.

Плата из члана 123. закона, односно члана 59. Колективног уговора, за сваку навршену годину стажа осигурања увећава се:
– до навршених 25 година 0,3%;
– након навршених 25 година свака наредна година 0,5%, уколико законом или другим актом није другачије одређено.
Поред горе наведеног увећања, плата радника се у складу са колективним уговором, општим актом и уговором о раду увећава по основу радног учинка, отежаних услова рада, прековременог рада, рада ноћу, рада празником и другим данима у које се по закону не ради.
На основу посебних услова рада, радник може остварити право на увећање плате по основу:
(а) додатног рада у случајевима када радник обавља један или више послова који нису у основном опису посла радника који их извршава, или када се мијења одсутни радник, и то у висини половине дневнице.
(б) додатни рад у смислу овог члана мора бити прописно евидентиран и оправдан писаним извјештајем који радник просљеђује непосредном руководиоцу и налогодавцу који га је упутио на извршење задатка.
(в) непосредни руководилац након анализе писаног извјештаја радника о обављеном додатном раду, генералном директору упућује захтјев за исплату стимулације у смислу остваривања права из овог члана.
(г) генерални директор доноси одлуку о исплати стимулације раднику који је обављао додатни рад у смислу овог члана, а у висини половине дневнице.
(д) Послодавац може објавити одлуке о исплати стимулације, на огласној плочи, по претходно прибављеној сагласности радника коме се додјељује стимулација.

1. рада ноћу – 35%,
2. прековременог рада – за 25%,
3. рада на државне празнике и друге дане у које се по Закону не ради – 100%,
4. по основу отежаних услова рада, у складу са „Актом о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини“ број: 7830/21 од 12.10.2021. године.
Утврђено увећање исплаћује се само за време рада запосленог у условима због којих му увећање припада.
Увећања се међусобно не искључују.

Прописима о здравственом осигурању ближе се одређују услови за остваривање права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад.
Накнаду плате за првих 30 дана привремене неспособности за рад обезбјеђује Послодавац из својих средстава, а по истеку 30 дана, а најдуже 18 мјесеци накнаду нето плате обезбјеђује Фонд Здравственог осигурања.
Основ за обрачун накнаде плате за вријеме привремене неспособности за рад је нето плата, коју би радник остварио да је био на раду, с тим што не може бити већи од нето плате која служи као основ за обрачун и уплату доприноса за здравствено осигурање.
Накнада плате за првих 30 дана привремене неспособности за рад одређује се у висини од 90% основа за накнаду из претходног става, односно плате коју би радник остварио да је био на раду.
Фонд својим актима ближе уређује начин утврђивања нето накнаде која се исплаћује на терет Фонда и друга питања у вези са накнадом плате.

1. Послодавац раднику исплаћује дневницу за службено путовање у Републици Српској, Федерацији БиХ и у иностранству у висини која је одређена Одлуком о висини накнаде трошкова за службена путовања у земљи и иностранству за запослене у Републици Српској (Сл. гласник Републике Српске”, број: 57/21);
2. Исплаћује се накнада трошкова превоза код доласка на посао и повратка с посла – у висини пуне цијене мјесечне карте.
3. Радник који своје право на накнаду трошкова превоза не остварује путем мјесечне карте припада право на трошкове превоза у висини од 100 % , цијене мјесечне карте.
4. Радници који остварују накнаду трошкова превоза дужни су доставити доказ о извршеном плаћању мјесечне карте (фискални рачун, уплатницу и слично), или доказ о пребивалишту, потврду из ЦИПС-а или изјаву о пребивалишту овјерену у општини.
5. накнаду за повећање трошкова боравка за вријеме рада на терену- у висини 10% дневно од цијене рада утврђене Колективним уговором;
6. трошкове једног топлог оброка за вријеме једног радног дана, као и у случају обављања прековременог рада дужег од три часа дневно- у висини 1% просјечне нето плате у Републици Српској за претходну годину, за сваки радни дан радника;
7. накнаду трошкова за кориштење сопственог аутомобила код обављања службеног посла, по налогу полодавца – у висини од 20% цијене горива по једном литру за сваки пређени километар.

Накнаде за службена путовања у земљи и иностранству за запослене код Послодавца ће се исплаћивати на начин, под условима и у поступку прописаним важећом Одлуком која регулише накнаде за службена путовања у земљи и иностранству за запослене у јавном сектору Републике Српске.
Због могућности настанка непредвиђених трошкова приликом службеног пута, накнада за службена путовања у земљи и иностранству за запослене код послодавца ће се исплаћивати аконтативно на текући рачун радника.
О потреби службеног путовања у земљи за све раднике одлучује генерални директор или од њега овлаштено лице.

Право на накнаду трошкова превоза приликом доласка на посао и повратак са посла у висини утврђеној чланом 72. овог Колективног уговора припада раднику чије је мјесто становања удаљено од радног мјеста више од два километра.
Мјесто становања из става 1. овог члана је адреса наведена у потврди о пребивалишту коју издаје надлежни орган.
Радник је дужан пријавити сваку промјену података од којих зависи остварење права на трошкове превоза непосредном руководиоцу најкасније у року од три дана од дана настале промјене.
Радник из става 1. овог члана је дужан сваког мјесеца служби која врши обрачун плате доставити мјесечну карту, као доказ о висини цијене.

Радник који ради и борави на терену дуже од тридесет дана припада накнада за повећане трошкове боравка на терену, укључујући и дане седмичног одмора и државног празника, почев од дана одласка до дана повратка са терена.
Раднику из став 1. овог члана за дане проведене на терену не припада дневница већ само накнада за повећане трошкове боравка на тарену.
Накнада из става 1. овог члана износи 10% дневно од најниже цијене рада утврђене Колективним уговором.
Раднику који обавља послове ван службених просторија Послодавца, који представљају рад на терену, обезбјеђује се накнада за топли оброк.
Трошкови смјештаја регулишу се одлуком којом се радник упућује на рад на терену.

Послодавац раднику исплаћује накнаду за топли оброк за све радне дане у току мјесеца у којима радник ради.
Накнада за топли оброк се исплаћује у износу одређеном чланом 72. овог Колективног уговора.
У случају обављања прековременог рада дужег од три часа дневно, раднику припада накнада једног топлог оброка за један радни дан.
Топли оброк за рад у смјенама исплаћује се према фонду сати проведених на раду.

Одлуку о давању на коришћење службеног возила доноси генерални директор.
Раднику који је на коришћење добио службено возило дужан је водити редовно и уредно путне налоге, у складу са релевантним прописима и општим актом Послодавца.
У изузетним и оправданим случајевима, када употреба службеног аутомобила Послодавца није могућа, може се одобрити употреба властитог возила у службене сврхе.
Накнада за употребу властитог возила из става 1. овог члана, признаје се у висини утврђеној у члану 72. овог Колективног уговора.
Одлуку за употребу властитог возила у службене сврхе доноси генерални директор.

Раднику или његовој породици Послодавац исплаћује, једнократну, помоћ уз претходно поднесен захтјев од стране радника и прилагањем доказа о испуњености услова, у слиједећем случају:
1. смрти радника – пет плата радника остварене у мјесецу који претходи исплати или пет просјечних плата код Послодавца остварене у мјесецу која претходи исплати, уколико је то повољније;
2. смрти члана уже породице – двије просјечне плате код Послодавца остварене у мјесецу који претходи исплати;
3. тешке инвалидности радника /која је категорисана од надлежног органа/ -у висини двије плате радника или двије просјечне плате код Послодавца, које је повољније по радника, остварене у мјесецу који претходи исплати;
4. дуготрајне болести или повреде радника /одређено од љекарске комисије/због које је радник непрекидно на боловању дужем од 6 мјесеци, у висини –двије плате радника или двије просјечне плате код Послодавца, које је повољније по радника, остварене у мјесецу који претходи исплати. Рок за подношење молбе за исплату ове помоћи је, најкасније, у року од 30 дана од дана повратка на посао;
5. дуготрајне болести члана породице (одређене од стране љекарске комисије), уколико радник живи у истом домаћинству са обољелим чланом породице – у висини једне просјечне плате код Послодавца остварене у мјесецу који претходи исплати. Рок за подношење молбе за исплату ове помоћи може се поднијети у року од 30 дана од дана издавања Рјешења љекарске комисије. Ово право се може користити само једном;
6. елементарних непогода или пожара на стану радника – у висини проузроковане штете, али не више од троструког износа просјечне плате код Послодавца остварене у мјесецу који претходи исплати.
7. рођења дјетета – у висини двије просјечне плате код Послодавца остварене у мјесецу који претходи исплати.
8. када је радник родитељ четворо и више дјеце, у износу од 50КМ, мјесечно, по дјетету, до краја средњошколског образовања дјетета
9. самохраном родитељу који не остварује право на алиментацију због смрти супружника, Послодавац ће је исплатити помоћ у износу од 100 КМ, мјесечно по дјетету, до краја средњошколског образовања дјетета.
Законом о раду у члану 89. став (6) дефинисано је ко се сматра чланом породице.
Одлуку о начину исплате новчане помоћи доноси Послодавац.

Раднику који је запослен у континуитету, без прекида радног стажа, по било ком основу, код Послодавца ће се исплатити јубиларна награда за остварени стаж код Послодавца у складу са Законом и овим Колективним уговором:
1. за двадесет година рада код Послодавца – једна просјечна плата код Послодавца остварена у мјесецу прије исплате;
2. за тридесет година рада код Послодавца – двије просјечне плате код Послодавца, остварене у мјесецу прије исплате.

Послодавац може радника упутити на одређене облике стручног оспособљавања и усавршавања, у складу са захтјевима и потребама радног мјеста радника, а посебно када дође до усвајања и примјене нових метода у организацији и технологији радa.
За вријеме трајања стручног оспособљавања и усавршавања, у смислу става 1. овог члана, радник има право на накнаду плате у висини пуне плате коју би остварио да је био на раду.
Стручно оспособљавање и усавршавање може се обављати непосредно код Послодавца или у другом предузећу, као и у специјализованим установама и школама.
О потребама, трајању и начину спровођења стручног оспособљавања и усавршавања радника одлучује генерални директор на основу мишљења стручне комисије у тој области, у којој је један од чланова стручно лице које именује Синдикат.
Трошкови образовања, стручног оспособљавања и усавршавања обезбјеђују се из средстава Послодавца и других извора, у складу са Законом и овим Колективним уговором.
У случају да радник прекине образовање, стручно оспособљавање или усавршавање, дужан је да послодавцу надокнади трошкове, осим ако је до прекида дошло из оправданих разлога.
Радник који је прошао процес стручног образовања и оспособљавања о трошку послодавца обавезан је, ако Послодавац то тражи, закључити анекс постојећег уговора о раду који га обавезује да ће код Послодавца бити запослен минимално наредне двије године.

Послодавац је дужан да информише раднике, два пута годишње, односно њихове представнике о правима, дужностима и одговорностима, а посебно из Закона и Колективног уговора о условима за утврђивање плата, условима рада, начину заштите права радника, општем стању и перспективи послодавца и дјелатности, те плановима за будући развој, перспективи радног односа, условима рада и заштите на раду.
Синдикат има право да захтјева од Послодавца и друге информације значајне за остваривање права радника, осим информација које представљају пословну тајну послодавца.

Документ којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, начин и поступак њиховог остваривања и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и Послодавца.
Колективним уговором детаљније се уређује заснивање радног односа, образовање, стручно оспособљавање и усавршавање, радно вријеме, одмори и одсуства, заштита радника, плате, накнаде и друга примања, измјена уговора о раду, престанак радног односа, заштита права радника, рад ван радног односа, одговорност за повреду радних обавеза из уговора о раду, материјална одговорност и друга питања од значаја за Послодавца и радника.

Тренутно важећи Колективни уговор важи до 31.12.2024. године, уз обавезу Послодавца да представнике Синдиката укључи у процес анализе и израде нове Систематизације радних мјеста у ЈП „Радио-Телевизија Републике Српске“.
Послодавац ће након ступања на снагу овог Колективног уговора у договору са представницима Синдиката именовати радну групу која ће радити на изради нове Систематизације радних мјеста. У радној групи биће именован једнак број представника Послодаваца и представника Синдиката.

Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста ближе се утврђује унутрашња организација, радна мјеста, опис послова, те посебни услови за заснивање радног односа, као што су вјештине и радно искуство, врста и степен стручне спреме, односно ниво образовања и занимања потребних за обављање систематизованих радних мјеста и друго.

Документ који дефинише опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад и њихово груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду, преглед организације рада, препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном мјесту и у радној средини, процјењивање ризика у односу на опасности и штетности и утврђивање начина и мјера за отклањање, смањење или спречавање ризика у односу на утврђене опасности и штетности.
За више прочитајте Правилник о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини.

Ускоро.